Postoji više razloga za prikazivanje isključivo crnobelih forografija na ovoj izložbi. U vezi sa time, želeo bih da pojasnim neka svoja razmišljanja o fotografiji uopšte, kao i o svojim fotografijama.

 

Svakodnevni život savremenog čoveka u dobroj meri karakterišu automatizmi. Mi živimo manje svesno. Sve manje donosimo odluke. I sve nam je, manje ili više, unapred obrađeno i objašnjeno. Tako je i sa fotografijama u boji.

 

Kod fotografija u boji ne moramo da uložimo nikakav trud, jer nam je tobožnja stvarnost kroz boju već servirana. Ne moramo mnogo da razmišljamo o sadržaju fotografije.

 

Sa druge strane, crnobela fotografija zahteva od nas već malo više. Sam nedostatak informacija o bojama nas pomalo iritira. Fantaziji se nudi mnogo više prostora, što zadatak umetnosti, u suštini, i treba da bude. Neko je jednom rekao: „Fotografija u boji daje informaciju. Crnobela, naprotiv, zahteva interpretaciju“.

 

Današnji svet nas prisiljava, da živimo sve brže. Rrezultat toga je to, da imamo sve manje vremena. Neprestano smo bombardovani nekakvim vizuelnim utiscima. Instagram & Co. nas bukvano navode na to, da na stvari, slike i događaje bacimo samo letimično pogled i da brže bolje dalje skrolujemo.

 

Očekujemo sve oštrije fotografije, sve blještavije boje, sve šokantnije sadržaje. Samo je prvi utisak važan i odlučuje, da tako kažemo, o životu ili smrti, o lajku ili dislajku, o zadržavanju na sadržaju ili skretanju pogleda.

 

Da bih se malo suprotstavio ovom trendu, namerno sam predstavio fotografije, koje sadrže tračak analognog. Iz istog razloga pojedine fotografije namerno nisu napravljene sa takvom oštrinom, kakvu nam moderna tehnologija omogućava, ili čak propoveda. Broj prikazanih fotografija je takođe svesno ograničen. Tako ćeš, cenjeni posetioče, moći više vremena da posvetiš pojedinim fotografijama.

 

Izloženi portreti prikazuju različite ljude, ali namerno ne profesionalne modele. Neke od njih češ oceniti kao lepe, neke možda manje. Nisam ih izabrao zbog njihovog izgleda, već zato što svi imaju svoju priču i svoj svet. To verovatno na prvi pogled nije tako očigledno. Okruženje, koje bi moglo da pruži dodatne informacije o njima, najčešće nedostaje. Kao i njihove životne priče. Zato te srdačno pozivam, da se zadržiš na svakom pojedinačnom portretu, da pokušaš da zamisliš život te osobe i svaki pogled, svaku boru, svaki izraz lica interpretiraš na svoj način i možda čak da njegovu životnu priču sebi na drugi način ispričaš.

 

A o meni? Ja sam strastveni fotograf i to bi trebalo da bude dovoljno.